Na rubu Deliblatske peščare, usred vojvođanske ravnice nalazi se Specijalni rezervat prirode „Kraljevac“ – jezero u Deliblatu a u jezeru Umbra, strogo zaštićena vrsta ribe kao prirodna retkost kojoj preti izumiranje. Umbra krameri na latinskom ili Mrguda i Crnka kako je naziva lokalno stanovništvo. Umbra se nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta ribe u Evropi i na svetskoj crvenoj listi ugroženih vrsta. Nije ovo bio nimalo mali povod da odemo u SRP „Kraljevac“, na poziv Aleksandra Sarmeša upravnika rezervata, i prisustvujemo radionici „Kako da sačuvamo stanište Umbre?“.
Dobrodošlicu svim prisutnim učesnicima poželela je ispred Instituta za regionalni razvoj Milica Živković, koordinator projekta. Posle predstavljanja programa radionice i govornika, o ciljevima projekta „Sačuvajmo stanište Umbre“ Milica je rekla:
– Glavni cilj ovog projekta jeste, kao što sam naziv kaže, da sačuvamo stanište Umbre, kako bismo sačuvali i samu vrstu. Najbolji način da sačuvamo neku vrstu je da štitimo njeno stanište. Projekat sprovodimo kroz par aktivnosti. Prvo su kolege sa Biološkog fakulteta u Beogradu izašle na teren i nakon toga su uradili studiju o staništu Umbre, koja nam je bila veoma važna osnova da bi nastavili sa projektom. Izradom studije dobili smo rezultate na kojim lokalitetima van zaštićenog prirodnog dobra se nalazi stanište Umbre. Na tim mestima, tačnije na pet lokaliteta, postavićemo info table dok ti lokaliteti ne budu zaštićeni, da bi meštani imali u vidu da se na tim mestima i van rezervata nalazi zaštićena vrsta. Pored radionica, slede nam sastanci sa JLS, meštanima i na kraju nam ostaje je da pokrenemo inicijativu i da probamo da na neki način rešimo problem koji sada imamo u rezervatu. Još jedan od ciljeva je i upoznavanje lokalnog stanovništva sa bogatsvom koje poseduju Kraljevac i podizanja svesti koliko je to važno, ne samo za lokalnu zajednicu, nego za celu našu državu kroz medijske sadržaje i izradu brošure.
Tokom 2003. godine, na inicjativu Udruženja sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero” iz Deliblata Pokrajinski zavod za zaštitu prirode doneo je Rešenje o prethodnoj zaštiti prirodnog dobra Bara „Kraljevac” sa „Vašarištem“ i „Obzovikom“. Zaštićeno prirodno dobro je zajedno sa Specijalnim rezervatom prirode „Deliblatska peščara”, sa kojim čini jedan biogeografski region, 2006. godine uključeno u panevropsku Emerald ekološku mrežu na osnovu Bernske Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa. Odlukom Vlade Republike Srbije, 2009. godine Specijalni rezervat prirode „Kraljevac” stavljen je pod zaštitu države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja I kategorije. Za upravljača rezervata imenovano je Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero”, koje sprovodi unutrašnji red u rezervatu i organizuje čuvarsku službu. Pored istorijata rezervata koji je predstavio upravnik Aleksandar Sarmeš, osvrnuo se i na probleme sa kojima se susreću. Mi smo 2020. godine uputili zahtev pokrajinskom Zavodu za zaštitu prirode za reviziju granica rezervata, koji bi ubuduće obuhvatao teritoriju od preko 670 ha.
Redovni profesor Saša Marić sa Biološkog fakuteta Univerziteta u Beogradu, upoznao nas je sa biološkim karakteristikama Umbre, kao i sa istraživanjima koju su uradili sa kolegama iz osam zemalja Evrope. Istraživanje je pokazalo na kojim se sve lokalitetima može naći Umbra, jedno od najvažnijih lokaliteta je „Kraljevac“.
Ispred Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, biolog Laslo Galamboš govorio je o procedurama za proširenje zaštićenih dobara prirode. Predlog je da se sa sadašnjih 261 ha koji su pod zaštitom, proširi na 677 ha.
– U naš program zaštite prirodnih dobara za 2023. godinu je planirana revizija. To nije malo područje, nije jednostavno područje i biće ovo dugotrajan proces. Upravljač ima jako dobru saradnju sa naučnim institucijama, stručnim organizacijama, nevladinim organizacijama iz oblasti zaštite životne sredine i prikupljen je zaista veliki broj podataka koje ćemo mi iskoristiti da napravimo studiju o korigovanju spoljnih granica a samim tim i režime zaštite unutar rezervata. Ono što je bitno da mi bez saradnje sa lokalnom zajednicom, sa korisnicima prostora, ne možemo da uradimo dobru studiju, a kamoli da imamo zaštićeno područje kojim će se moći upravljati na način na koji zamišljamo da ima rezultata za očuvanim prirodnim vrednostima – rekao je Laslo Galamboš.
Radionica je bila deo aktivnosti projekata „Sačuvajmo stanište Umbre“ koji sprovodi Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“ u partnerstvu sa Institutom za regionalni razvoj, uz finansijsku podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske. Ovaj projekat je deo šire inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koju, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, a u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
